Bilja Krstić i njen orkestar "Bistrik" održaće koncert
sutra uveče u beogradskom Centru "Sava" (20.30). Ova umetnica i njen ansambl
već dugi niz godina sinonim su za etnomuziku naših prostora na festivalima
ove vrste širom planete. Oni će nastupom u našoj najvećoj koncertnoj dvorani
promovisati svoj novi album "Tarpoš", koji je u decembru prošle godine
izašao za PGP RTS. Album je nazvan po ženskoj svečanoj kapi nekad
rasprostranjenoj na Balkanu. Pred ovaj koncert Bilja Krstić govori za Glas.
- Verovatno bi nama više odgovarao jedan akustičniji prostor poput Doma
sindikata, ali pošto smo i prvi i drugi CD obeležili koncertima u Centru "Sava",
odlučili smo da i ovaj treći ispratimo na isti način, a sudeći prema
interesovanju ljudi, izgleda da smo bili u pravu. Ali Centar "Sava" i jeste
mesto za prave svečane prilike kakva je za nas najavljeni koncert i nadam se
da ćemo zajedno sa gostima koji dolaze da uveličaju ovaj nama značajan dan
to i pokazati.
U pratnji svog orkestra i specijalnog gosta iz Makedonije
- Goceta Uzunskog, Bilja je pevala sve same hitove, pesme iz popularnog
filma "Zona Zamfirova", "Dunje i jabuke", "Oj moravo moje selo ravno", "Jovano
Jovanke", "Nišu se zvezda", i kako nam je rekla, njenu omiljenu "Jano
sevdalino". Ubrzo su se na bini pojavili i gosti iz Italije "Tenores di
Bitti", koji su se publici obratili rečima: "Mama mia. Ćao Belgrado". Sve
ostalo je pretočeno u pesmu.
Ko su gosti koje pominjete?
- Zbog našeg koncerta iz Italije dolaze nam "Tenori di biti" (Tenores Di
Bitti), sa kojima smo pre dve godine nastupali na jednom etnofestivalu u Sao
Paolu i sa kojima smo se tada i upoznali. Oni su bili deo Orkestra
mediterana u okviru koga smo nastupali i mi. Sa njima se posle festivala u
Južnoj Americi prvi put srećemo i drago nam je da će doći u Beograd da
pokažemo sa kime mi to nastupamo po belom svetu i u kakvom društvu
predstavljamo našu zemlju. Kod nas je u poslednje vreme etnomuzika dobila
mnoge autore: tu je Sanja Ilić sa "Balkanikom", "Vasilisa", "Braća
Teofilovići"... Neki drugi narodi su se dosetili još pre 20 godina da
plasiraju svoj etno kao nešto što je vredno i drago mi je da se tako nešto
dogodlio i sa našom etnomuzikom.
Da li mislite da je sad naš etno moderan?
- Moglo bi da se kaže da je zanimanje za Balkan nametnulo interesovanje za
raznoliku muziku koju ovo podneblje ima. Kada sam prvi put, pre nekoliko
godina, nastupala na jednom festivalu u El Salvadoru, pitali su me gde je ta
Srbija. Činilo mi se da su očekivali da ću reći da je negde u Africi. Sada
se već ne događaju takve stvari, ljudi znaju ko smo i odakle dolazimo.
Na vašem repertoaru su i pesme koje su deo etna drugih
naroda poput vlaške sa jednog od prošlih albuma. Odkud to?
Moja inspiracija je Baklan. Ne bih mogla da se inspirišem muzikom koja
potiče iz Indije, Kine, Japana, nju mogu samo da slušam. Ali ne mogu da
ostanem imuna na svaku dobru pesmu koja nosi pečat ovih prostora i svaka od
njih može da mi bude inspiracija da je obradim na naš način. Na koncertima
se među stvarima koje izvodimo nađe i poneka, rumunska, vlaška, bugarska,
mađarska, od nedavno je i jedna grčka pesma. Zgodno je kada već dosta
nastupamo i u inostranstvu da imamo i takve pesme, koje izvedemo kao jedan
specijalitet. To publika uvek dobro prihvati.
Sutrašnji nastup je i koncertna promocija CD "Tarpoš"?
- Ideja jeste bila da se na ovom albumu nađu različite pesme koje je
iznedrila muzička tradicija Balkana i da ih sve stavimo pod jednu kapu.
I kao što je tarpoš šaren i okićen i biserima i vezom i cvećem i crvenom
čojom, tako je šarenolika muzička tradicija. Važno je da smo deo deo tog
pokreta u svetu koji neguje etno i folklor svih naroda i da u okviru njega
negujemo svoju muziku, svoje pesme kroz koje negujemo i jezik. Bez pesme i
jezika neće biti ni naroda. Uz to ne smemo da zaboravimo da smo deo te
zajednice i da samo u njoj možemo da opstanemo.
O. Stojimirović
